Vakuumiranje je najprirodniji način čuvanja hrane

Mnogi su iznenađeni tvrdnjom da je vakuum najprirodniji način čuvanja hrane. Kada pomislimo na reč “prirodno”, obično imamo na umu proces u kojem što manje intervenišemo u hranu – u njen ukus, teksturu i izgled. Upravo zato mi Statusovci tvrdimo da je vakuumiranje prirodno. Iako vakuumiramo s određenim uređajima, ne intervenišemo u ukus i teksturu hrane. Pročitajte više o vakuumiranju i njegovom sprečavanju kvarenja hrane, kao i o prednostima i nedostacima drugih načina čuvanja.

vakuumiranje avokada — Vakuumiranjem se trajnost hrane produžava do četiri puta. Za vas to znači da ćete imati više vremena za potrošnju hrane i da ćete bacati manje hrane. Time ćete uštedeti vreme i novac.

Što se događa kada hranu vakuumiramo?

Vakuum deluje tako da iz odabrane nepropusne ambalaže (tj. posebnih vrećica ili posuda) uklanja zrak pomoću pumpe ili vakuum aparata. Na taj način značajno smanjujemo oksidaciju, koja uzrokuje kvarenje hrane.

Postupak je jednostavan i nema utjecaja na ukus, strukturu i aromu hrane – menja se samo okruženje u kojem je hrana pohranjena. Stoga možemo tvrditi da je vakuumiranje potpuno prirodan način čuvanja hrane. Čuvanje u vakuumu je odličan izbor kada želite hranu čuvati nekoliko dana ili nekoliko meseci, bez promene ukusa i teksture.

Vakuumiranje nije zamena za zamrzavanje ili konzerviranje – vakuumiranu hranu morate čuvati u zamrzivaču, hladnjaku ili podrumu.

zavržena hrana u domaćinstvu — Na svaku hranu utiču unutarnji i vanjski faktori koji uzrokuju gubitak kvalitete i kvarenje. Proces kvarenja počinje promenom izgleda i arome, a nastavlja se truljenjem i plijesni. Na kraju je hrana neupotrebljiva i čak opasna za upotrebu.

Zašto se hrana kvari?

Hrana se kvari zbog rasta i delovanja mikroorganizama (pretežno bakterija, kvasaca i plijesni) koji uzrokuju truljenje i fermentaciju. Također, u određenim namirnicama prirodno su prisutni enzimi i hemijske reakcije koje utiču na stanje hrane. Takve namirnice su npr. voće i povrće, mladi sirevi.

Među vanjskim faktorima koji utiču na kvarljivost hrane, ubrajamo:

hemijske i fizičke promene, kao što su gubitak vode i oksidacija masti i vitamina;
delovanje insekata, parazita i glodavaca te
neprikladno okruženje za čuvanje, kao što su neprikladna temperatura, vlažan ili presuh zrak, reakcija s kisikom ili svetlom, fizička oštećenja i uticaj vremena.

Većinom na hranu deluje više faktora istovremeno. Neke faktore možemo kontrolisati i potpuno zaustaviti njihovo delovanje, dok kod drugih samo ograničavamo njihov uticaj.

Konzerviranje hrane je među najčešćim praksama čuvanja hrane u slovenskim domaćinstvima.

Načini kako možemo usporiti ili sprečiti kvarenje

U prehrambenoj industriji koriste se različiti načini čuvanja i očuvanja kvalitete hrane. Neki procesi su nam dostupni i u domaćim kuhinjama.

Toplinska obrada

Kuvanje ili hlađenje se takođe u domaćinstvima koristi vrlo često i među je najjednostavnijim procesima. Zamrzavanje hrane je uobičajna praksa u većini slovenskih domaćinstava. Međutim, korišćenjem neprikladne ambalaže koja nije potpuno nepropusna, ne sprečavamo uticaj vanjskih faktora na zamrznutu hranu. To se odražava na promenjenoj kvaliteti hrane – povrće i voće gube boje i arome, a samim tim i ukus. Sveže meso dobija ožig zbog zamrzavanja, što dovodi do žutavog ukusa masti.

Dehidracija ili sušenje

Sušenjem iz hrane uklanjamo deo ili svu tečnost i tako sprečavamo razvoj mikroorganizama. Loše strane sušenja hrane su promena ukusa, teksture i time ograničena upotrebljivost sušene hrane. Takođe, potrebno je investirati u poseban aparat za sušenje. Ovaj način čuvanja je prikladan samo za pripremu grickalica od suhog voća, mešavine začina od određenog povrća i sušenje gljiva.

Ukiseljavanje

Ukiseljavanje hrane je ustaljena praksa čuvanja kod nas. Odabrano povrće čuvamo u kiselom okruženju i tako sprečavamo daljnje procese propadanja. Loša strana ukiseljavanja je u potpunoj promeni ukusa i ograničenoj upotrebljivosti ukiseljenih namirnica.

Konzerviranje sa šećerom ili solju

Čuvanje u vrlo slatkom ili slanom okruženju je prikladno za određeno voće i povrće. Slično kao kod ukiseljavanja, ovde se radi o potpunoj promeni ukusa i teksture hrane. Kompoti i ukiseljeno povrće imaju ograničenu upotrebljivost.

Dimljenje

Dimljenje se većinom koristi za meso. Dimljeno ili sušeno meso je upotrebljivo duže vreme nego sveže, ali ima ograničene načine upotrebe (narezci, dodatak jelima). Veoma je važno da se nakon završetka procesa dimljenja meso pravilno čuva kako bi se dodatno produžila trajnost.

Aditivi

Dodavanje aditiva se koristi u industrijskoj preradi i čuvanju hrane. Radi se o dodacima koji su inače provereni i odobreni za upotrebu s hranom, ali ih ipak nije preporučljivo konzumirati prečesto i u prevelikim količinama.

Obsevanje

Obsevanje je takođe industrijski proces, kojim se uništavaju neželjeni procesi u i na hrani. Tako se produžava trajnost hrane za preradu, skladištenje ili transport. Obsevanje se koristi u strogo kontrolisanim objektima i samo na određenim vrstama hrane. Nije dostupno za kućnu upotrebu.

vakuumiranje je prirodan način čuvanja — Vakuumiranje je prikladno za sve vrste hrane. U vakuumske vrećice možemo čuvati voće i povrće za zamrzavanje, sveže meso za zamrzavanje, suho meso za čuvanje na hladnom mestu (zamrzavanje nije potrebno). U vakuumske posude čuvamo namirnice za trenutnu upotrebu, koje obično imamo u hladnjaku ili u kuhinjskim ormarićima – voće i povrće, salame i sireve, grickalice, žitarice i pekarske proizvode.

Da li se sada slažete s nama da je vakuumiranje potpuno prirodan način čuvanja hrane? Bićemo radosni zbog vaših komentara i predloga.

*Pri pisanju članka smo se oslanjali na https://www.nijz.si/sl/kvarjenje-zivil